Momenat

sacekaj dok dovrsim misao

25.10.2015.

Kad -tad

Puno toga sam vidjela.
Bila sam sama, bila sam mirna.
Bila sam ispunjena.
Bila sam ne sama, a sama.
Bila, sam....


Bila sam i svetica, dobrica, pacenica.
Bila sam i posluga, najbolji najamni radnik, najbolja mama.
Bila sam i karijerista, vjestica, najgora sefica.
Bila sam...sve....losa, gora, najgora.
Bila sam i .....

Jesam li ikada bila ja?
Ne znam, mozda i jesam, u svemu po djelic.

Molila nisam nikada.

Jedno nisam nikada zaboravila - zelje se uvijek ostvare, zato pazim sta zelim.
A tebe zelim.
Samo za sebe.
I ti to znas.

Sad znam ko sam.
A znam da i ti znas ko si.

Bice sve dobro, kad- tad.
Vjeruj mi.

Kad-tad.

Jer tako treba biti.


18.10.2015.

Ime je razlog 1

ko zna cega je ovo nastavak shvatice....


"Dž, ovako nasmejana, bila je samo u svojoj sobi. Na vratima se njeno lice zaledi, ništa sa njega nije moglo pročitati. Postajala je mašina koja će da poslužuje namrštenog oca i uvek ljutog brata. Zaboravila sam mu ime, ali osećam i sada da sam pred njegovim pogledom osećala da sam nešto zgrešila. Mislim da je moja propusnica u njihovu kuću bilo to što se moja mama zvala Sanija.

Mnoge stvari sam shvatila kad sam pročitala ono na tvom blogu. Njoj ništa nije morala da objašnjava tetka. Sva pravila je naučila još od svoje mame. Napisala sam ti nekoliko puta sinoć da je izuzetno poštovala svoju porodicu. Sada vidim da je to bio vrhovni sud, ona na optuženičkoj klupi, poslušna i pokorna. Pravila se nisu smela kršiti. To je bilo pitanje opstanka. Sada joj se još više divim. Nije potonula, nije sebe doživljavala kao mučenicu. Uspela je da živi dva života, jedno lice, drugo naličje. Sve nedaće nisu ugasile njen duh. F. mi je pričao da je uvek bila nasmejana. Osmeh, zapravo smisao za šalu, njen smeh, to je bila prava Dž. Poslao mi je i nekoliko njenih slika."

12.10.2015.

I onda

kad mislis, kad se samo za tren zaneses, da ne moze vise nista da te iznenadi, onda uletis u kupatilo, onako iznenada i slucajno.... i vidis ga
Lice koje je sve samo ne sretno, a tuzno nije.
Lice koje je otvoreno, a kaze nista.
Lice koje te pita sve sto zelis kao pitanje cuti, a suti.
Lice koje ti govori sve sto pitas, a u stvari ne zelis znati
Lice koje tako zarko zelis da obrises  a  ne zelis da sasvim nestane
Vidis ono sto ne zelis vidjeti, ono sto pitas cijeli svijet i niko ne zeli da ti kaze
Vidis dijete nedoraslo svijetu zlobnih, nikad prkosnih, samo pokornih
Vidis da ono sto zelis ne smijes reci
Vidis da ono sto zelis ne smijes uciniti
Vidis vapaj za pomoc, vidis i cujes taj glas.
...
Places dok gledas lice tog tudjina, kao sto djeca placu, tuzno, iskreno i sa suzama kao kapima kise
...
Odes pod tus, umijes se, nabacis malo fasade.
Okrenes se na peti i odes na pos'o.
I nikada vise ne pogledas nazad.
...
I dio tebe ostaje ondje, pred onim ogledalom, samo da te podsjeti da je postojalo.
....
I jos bih rekla da me nazoves, ali, bojim se prepoznaces me iz onog golog ogledala, onda sam gola, gola ko prst, bosa, bosa ko dijete, prosta, providna, sama, blijeda, prazna ko ono ogledalo...
Zelim te, smijes li?
...
Ja smijem.
....

Dobro vece dragi slucajni citaoce, bio je to samo momenat i nista vise od toga.....

19.09.2015.

Strah

Bilo je, a mozda i nije.
Mozda sam ja samo umislila taj trenutak.
Mozda zato ne smijem da se javim.
Mozda se ti bojis vise nego ja.
Mozda, ipak,  strah ima snagu, onu koju ti nemas.
Mozda je strah jaci od svega.
Mozda je jaci o od mene.
Mozda je jaci od onog sto sam osjetila, a znam, ili mi se samo cini, da si i ti.
Mozda i nisi.
Mozda mi se samo ucinilo.
Nije.
Ne pokusavaj, znam da nije.
Znas i ti.
Mozda je jednostavno trebalo da ne bude.

.............

A mozda je prosto moralo biti bas ovako, tiho, sa smjeskom i bez puno price.
A mozda je samo strah....

...........

Ipak, ja bih rado znala......





A mozda cu ponovo poceti da pisem, mozda....

Ako me ne savlada strah.

15.09.2015.

Ne mogu prestati razmisljati o tome

sta bi bilo da je bilo?
 A to je, duso, porok.
"....porok je sve cega se ne mozemo otresti i od cega ovisimo..."
Rea Lupus

23.08.2015.

Danas

sam tuzna, svasta sam jos nesto ali dalje mi se ne pise.
Zadavicu k'o macku onog ko mi kaze "proci ce"!

31.07.2015.

.

Ode.

05.06.2015.

Pa kaze

25.04.2015.

ljubim


24.04.2015.

I tako, ponekad

 sjetim se da sam tu.
Dobro je, biće dobro.
Hvala!


Noviji postovi | Stariji postovi