Momenat

.

01.05.2017.

Samo za Nju


01.09.2016.

Ne bih rekla nikad

ali....
ocima te jedem.
tvoje je samo da postojis
ostani blizu jednostavno

28.07.2016.

Godina

https://www.youtube.com/watch?v=iTYwhD09IU4

09.04.2016.

Pume

Ko zna sto bih sad opet rado imala one duboke pume, futrovanu teksas jaknu i 501.
Davno proslo, svrseno vrijeme.

05.04.2016.

Da se ne izrade (ponovo) medjusobno, ili, kako se ponasaju odrasli kad se sjebu k'o foke?

Hajde da jednom bude po dogovoru.

Ako bi on skupio ono malo parcica hrabrosti u grudvu, pa kao prhki snijeg bacio na njenu ionako poljuljanu, iluziju o sebi, mozda bi ona bila svjesna.....Samo mozda, ali zna li on to uopste?
Zna li da svaka neizgovorena rijec, svaki pogled preko ruba prevelike solje za produzenu kafu,  svaka otkazana, produzena ili kraca, bez secera,  svako obecanje za koje unaprijed zna da ga nece ispuniti -  znaci isto kao ono kad on kaze "e sad stvarno" - pa se ne javi. Jer se usr'o k'o i ona. K'o foka. Cega se boje - ne znaju.

A u stvari znaju.

Koga foliraju?

Necu da je pravdam, nema potrebe, on zna.

Ali ako izadje, ako je na to natjeras - budi onda do kraja ono sto znas da ste.  Stisni i ucini.
Ili je ne zovi uopste, ostani ono sto se ubjedjujes da si.


Inace ces sa mnom imati posla.

Jasno?

02.04.2016.

Nedeljom, popodne

Danas mi je nedelja, mada kazu da nije. Neke mi se uskofrcile misli, cijeli dan, pa k'o dva dana da su prosla od kad sam ustala. Dobra, raspolozena i nekako previse vesela za ovo doba godine.
April ne volim, zanevolila sam ga aprila 97.
Malac je uzeo auto, ja dozvolila, sad me djavli pojedose sto ga nema. Zanevolila sam sebe sto sam stoka koja pusti pa se zdere.
Ko me jebe kad sam emotivna, bolje bi mi bilo da zamisljam april u Beogradu. Zanevolila sam i Beograd.
Sa onim sto nikada nece biti, a sudjeno je da bude.
A bice, kad bude trebalo biti. Ako do tada ne zanevolim i samu pomiso da bi trebalo biti, ono sto smo sami sebi rekli da ne treba biti. I zanevolili se iznihte.
Ucini da bude, ucini da mi taj poziv protrese celije, da mi glas proizvede vibracije, natjeraj me da napisem nesto ako vec nemam hrabrosti da kazem, ako sam vec zanevolila samu sebe.
Ucini mi to. Odobri nam zabranjeno. Ucini sto zelis i znas da zelim, ucini da bude sto mora biti, zivot je prekratak da ostane na gladnom pogledu.

Mozda ponovo zavolim april, mozda cak i Beograd.





P.S. Kad se sada usvoji ovo "zanevolila" nemoj da bude da se ne zna odakle potice i da se pretvori u neki "aman stari, nadasve poznati izraz" picka vam mater'na lopovska, on mi je maksuz u ovom kontekstu naump'o!

25.10.2015.

Kad -tad

Puno toga sam vidjela.
Bila sam sama, bila sam mirna.
Bila sam ispunjena.
Bila sam ne sama, a sama.
Bila, sam....


Bila sam i svetica, dobrica, pacenica.
Bila sam i posluga, najbolji najamni radnik, najbolja mama.
Bila sam i karijerista, vjestica, najgora sefica.
Bila sam...sve....losa, gora, najgora.
Bila sam i .....

Jesam li ikada bila ja?
Ne znam, mozda i jesam, u svemu po djelic.

Molila nisam nikada.

Jedno nisam nikada zaboravila - zelje se uvijek ostvare, zato pazim sta zelim.
A tebe zelim.
Samo za sebe.
I ti to znas.

Sad znam ko sam.
A znam da i ti znas ko si.

Bice, kad- tad.
Vjeruj mi.

Kad-tad.

Jer tako treba biti.


23.10.2015.

ljubav

cudna kategorija.
koga volim?
muza,djecu, drugarice.
ok je.
ali kad volim druga situacija se mijenja.
postajem osoba upitnog morala.
neka sam, volim ih vise komada, tacniije 4.
koji opis odgovara?
...svasta nesto bih jos da kazem, ali mi ove moralne, nametnute, umjetne stege ne dopustaju...

18.10.2015.

Ime je razlog 1

ko zna cega je ovo nastavak shvatice....


"Dž, ovako nasmejana, bila je samo u svojoj sobi. Na vratima se njeno lice zaledi, ništa sa njega nije moglo pročitati. Postajala je mašina koja će da poslužuje namrštenog oca i uvek ljutog brata. Zaboravila sam mu ime, ali osećam i sada da sam pred njegovim pogledom osećala da sam nešto zgrešila. Mislim da je moja propusnica u njihovu kuću bilo to što se moja mama zvala Sanija.

Mnoge stvari sam shvatila kad sam pročitala ono na tvom blogu. Njoj ništa nije morala da objašnjava tetka. Sva pravila je naučila još od svoje mame. Napisala sam ti nekoliko puta sinoć da je izuzetno poštovala svoju porodicu. Sada vidim da je to bio vrhovni sud, ona na optuženičkoj klupi, poslušna i pokorna. Pravila se nisu smela kršiti. To je bilo pitanje opstanka. Sada joj se još više divim. Nije potonula, nije sebe doživljavala kao mučenicu. Uspela je da živi dva života, jedno lice, drugo naličje. Sve nedaće nisu ugasile njen duh. F. mi je pričao da je uvek bila nasmejana. Osmeh, zapravo smisao za šalu, njen smeh, to je bila prava Dž. Poslao mi je i nekoliko njenih slika."

12.10.2015.

I onda

kad mislis, kad se samo za tren zaneses, da ne moze vise nista da te iznenadi, onda uletis u kupatilo, onako iznenada i slucajno.... i vidis ga
Lice koje je sve samo ne sretno, a tuzno nije.
Lice koje je otvoreno, a kaze nista.
Lice koje te pita sve sto zelis kao pitanje cuti, a suti.
Lice koje ti govori sve sto pitas, a u stvari ne zelis znati
Lice koje tako zarko zelis da obrises  a  ne zelis da sasvim nestane
Vidis ono sto ne zelis vidjeti, ono sto pitas cijeli svijet i niko ne zeli da ti kaze
Vidis dijete nedoraslo svijetu zlobnih, nikad prkosnih, samo pokornih
Vidis da ono sto zelis ne smijes reci
Vidis da ono sto zelis ne smijes uciniti
Vidis vapaj za pomoc, vidis i cujes taj glas.
...
Places dok gledas lice tog tudjina, kao sto djeca placu, tuzno, iskreno i sa suzama kao kapima kise
...
Odes pod tus, umijes se, nabacis malo fasade.
Okrenes se na peti i odes na pos'o.
I nikada vise ne pogledas nazad.
...
I dio tebe ostaje ondje, pred onim ogledalom, samo da te podsjeti da je postojalo.
....
I jos bih rekla da me nazoves, ali, bojim se prepoznaces me iz onog golog ogledala, onda sam gola, gola ko prst, bosa, bosa ko dijete, prosta, providna, sama, blijeda, prazna ko ono ogledalo...
Zelim te, smijes li?
...
Ja smijem.
....

Dobro vece dragi slucajni citaoce, bio je to samo momenat i nista vise od toga.....


Stariji postovi